Andrija Prlainović stišava euforiju: Svaka medalja je ogroman, ogroman uspeh

Bronza je bila delo ekipe koja je sigurno vredela više, ali su neki razlozi uticali da se prvo u polufinalu protiv Italije doživi neuspeh, a zatim u čudnoj utakmici sa Crnom Gorom napravi preokret i stigne do medalje.

Prlainović je na osnovu Igara bio i sportista godine u izboru Olimpijskog komiteta Srbije.

Vratimo se još četiri godine unazad, Peking 2008. Prlainović je debitant na Igrama, deo velikog sastava, ekipe iz koje su se oprostili tada velikani poput Vujasinovića, Savića, Šapića, Ćirića... Momak koji je najavio da će imati veliku karijeru.

I stigla je. Od 2009. Prlainović je jedna od najjačih karika selektora, dvojice Dejana, Udovičića i Savića. Dakle, na Igrama dva iz dva kad su bronze u pitanju.

– Korak više... To je cilj i znamo šta hoćemo – po ko zna koji put ponavlja priču Andrija Prlainović, samo nekoliko dana pred svoju treću olimpijsku priču.

Nema tu mnogo mudrovanja. Srbija je sebi nametnula breme favorita. Nezapamćena serija pobeda na najvećim takmičenjima je sada na velikom ispitu. Olimpijske igre su ipak specifično takmičenje, ono u kojem si ili pukovnik ili pokojnik.

– Tačno je, nema mnogo mudrovanja. Kako i da bude. Toliko smo toga osvojili da je razumljivo što nas mnogi vide kao favorita broj jedan. Treba da bude tako, da u odnosu na dva prethodna takmičenja odemo napred.

Prlainović, poznat kao sjajan analitičar, kao čovek koji dobro razmisli pre svakog odgovora, sada obrazlaže:

– Stariji smo, pametniji, bolji igrači. I što je najvažnije, iskusniji za sve što se događalo u Londonu i Pekingu. Iskusniji, da to je prava reč.

Na igrama u Londonu ekipa nije funkcionisala kao tim, u Pekingu je nešto bilo loše, ali nikad do kraja izanalizirano. I tamo se počelo sjajno, a zatim iz meča u meč padalo.

– Šta je bilo, to je za nama. Sada je Rio nova priča. Jedino čega se plašim je zdravlje. Da nam ne okrene leđa u poslednjem trenutku. Mandić je dugo pauzirao ali se vratio. Eto, da nas to posluži ostalo ćemo probati sami da uradimo.

Nekoliko puta je ova selekcija bila viđena za neuspeh. I uvek se vraćala na pravi način. Karakter, snaga, motiv uz nesporno znanje su ono što krasi Savićev tim.

– Mirni smo, to je posledica iskustva. Ne gubimo glavu, nema razloga, svaki meč možemo da prelomimo.

Slaže se da je ovaj turnir kao i drugi, priča iz dva dela. Grupa, pa još tri utakmice u kojima niko ne želi poraz.

– Tu ne postoji pravo na grešku. Međutim, složićete se da ovaj put ekipama iz naše grupe, dakle Mađarskoj, Grčkoj i nama skoro ništa ne znači koje ćemo mesto osvojiti, jer je u drugoj prava klanica za četiri mesta. Fracuska nema šanse, ali Italija, Hrvatska, Crna Gora, SAD i Španija... Neko će posle utakmica u grupi morati da se vrati kući.

Svaki rival će biti izuzetan... Prekida nas:

– Niko ne dolazi na Igre da bude topovska hrana. Niko, svako želi nešto da uradi. I sada je tako, ali nikada nismo imali deset ekipa koji imaju neki visoki cilj. Biće izjednačeno, verujem i dosta remija, dosta pobeda na gol, dva razlike.

Srpski put počinje sa najjačim rivalima. Mađari i Grci u devet ujutru.

– O tome ne razmišljam, kako nama tako je i njima. Ovo je za nas takmičenje gde o svim pratećim stvarima nećemo ni da razgovaramo. Samo nas interesuju voda, treneri, mi i igra. Samo to.

Javnost kaže zlato. Neki stručnjaci i kvazi stručnjaci tvrde da bi svako drugo odličje sa Olimpijskih igara predstavljalo neuspeh.

– Niko normalan ne može tako da rezonuje. Jedno je kakav smo cilj postavili u organizaciji. Želja koju imamo u timu. Međutim, svaka medalja je ogroman, ogroman uspeh. Biti u istoriji, u knjizi osvajača jednog od prva tri mesta je svakako fantastično. Dakle, naš cilj i ukupan sportski aspekt se poklapaju, ali ocena uspeha je stvar priče.

Mrtav hladan reaguje na prognoze javnosti.

– Šta imam da pričam. Valjda smo je naterali da tako misle. Stavljaju nas u prvi plan, novine dižu tiraž i tako valjda mora da bude. Samo bih voleo da ovih dana imamo mira jer ako svi želimo isto onda tako treba da se ponašamo. Na kraju krajeva to što se priča nije uopšte presudno za ono što ćemo da uradimo na Igrama.

Andrija je bio golgeter OI 2012, junak Svetskog prvenstva u Kazanju, MVP Evropskog šampionata u Beogradu. Da li vam priznanja predstavljaju dodatni pritisak.

– Nemojte da ste neozbiljni. Toliko sam prošao u karijeri da me zaista gol više manje, asistencija ne zanimaju. To su brojke. Pamti se rezultat.

Na kraju:

– Optimista sam!