ZVIŽDUK: Dajte nam trećeg, večiti ne treba da se plaše jake Vojvodine

Piše: Branko Spasojević

Lepota derbija, ovog puta locirana isključivo na tribinama i tik po kojem potezu na terenu, zaključno sa majstorijom Saše Ilića i egzekucijom Brazilca Leonarda, iz reda najplaćenijih golgetera na srpskim prostorima, potvrdila je još jednom da dva najveća srpska kluba, ovog leta, nisu slučajno brzo nestala sa evropskih radara.

Igrali su sporo i bez ideje, isuviše monotono, pa je čak i Žurnalov fotoreporter, sa zapaženim stažom na domaćim terenima, razočarano konstatovao:

– Za 80 minuta nemam fotografiju čestitog duela!

Takva je, nažalost, danas stvarnost srpskog derbija, kojem ni nerealni novci ne pomažu. Mnogo je problema da bi sve izbrisalo 90 minuta večitog derbija, ali...

Srpski fudbal i ovog puta panično žudi za trećim. Klubom spremnim da u neravnopravnim uslovima pomuti planove beogradskim protivnicima, ljubomorno zaljubljenim u svoju prošlost, čija realnost i dalje nagriza suštinu njihove istorije.

Otuda i neka nova Vojvodina, sa budžetom u rapidnoj disproporciji sa Zvezdinim i Partizanovim, može da bude ona, dragocena, prekretnica za spas našeg najpopuarnijeg sporta.

A, ma kako i njima zvučalo, moćan novosadski klub, da paradoks bude veći, najviše bi koristio crveno i crno-belima.

Staro je pravilo da u nerealnoj trci na domaćim terenima, Zvezda i Partizan najviše gube. Znaju to dobro i vremešni ljubitelji loptanja, čije pamćenje seže mnogo dalje od moderne istorije.

Lokalni trijumfi i slavodobitnički eho protiv timova mnogo skromnijih dometa i budžeta, nikad nisu bili vesnici dobrih vesti.

Predstavnici klubova sa obe strane Topčiderska brda to barem dobro znaju. Osetili su tu, večitu istinu, bezbroj puta na svojim primerima...

Zato ne bi trebalo da se plaše jake Vojvodine. Naprotiv!