Musli: U Malagi su ljudi stvarno ludi za košarkom, uživanje je igrati ovde

Slavila je Malaga svoje heroje. Momke koji su posle 11 godina pauze, doneli trofej u „Martin Karpena“ arenu i one koji su posle godinu dana vratili Unikahu u Evroligu, takmičenje koje je bez prekida 13 godina uzastopno igrala.

Žurka je počela još u toku noći, kad su navijači došli na aerodrom da pozdrave izabranike Đoana Plaze koji su nekoliko sati ranije slavili u majstorici finala Evrokupa protiv Valensije. I to tako što su se vratili iz dvocifrenog zaostatka. Dva puta u toku meča.

– Bilo je sjajno to na aerodromu, ali poseban doživljaj je bila vožnja otvorenim autobusom koju smo imali dan kasnije – pričao nam je oduševljeni Dejan Musli, dok je išao sa jednog prijema na drugi.

U četvrtak predveče su Musli, Nedović i ostatak tima u dva autobusa prošli kroz celu Malagu, otpozdravljali sugrađanima kojih je bivalo sve više kako se bližilo krajnje odredište – trg „La Marina”.

Tu su ih čekali svi oni ljudi koji ne propuštaju utakmice, svi oni koje je njihova pobeda obradovala. I ne samo oni.

– Ovde su ljudi stvarno ludi za košarkom – nastavio je priču Musli.

– Uvek su bili uz nas, svaku utakmicu proživljavali sa nama, i dobre i loše trenutke. Stvarno žive za košarku. Dvorana je uvek puna. Uvek je osam-devet hiljada, nekada u Endesa ligi i čitavih 12. Nešto manje je umelo da bude na Evrokupu, jer se igralo radnim danima. Ali, i tada je dolazilo u proseku pet-šest hiljada.

Musli je za trenutak zastao, pa dodao:

– Stvarno je uživanje igrati u takvom ambijentu.

On je posebno uživao. Bio je jedan od najzaslužnijih što je Unikaha došla do četvrtfinala Evrokupa. Toliko dobar da je zaslužio mesto u idealnoj petorici takmičenja.

Ali, nije imao sreće. Povredio se u prvom meču četvrtfinala, protiv Bajerna u Minhenu. U najvažnijim utakmicama, morao je da sedi sa strane. I nije mu bilo lako.

– Sada se osećam fenomenalno, ali do pre par dana i nije bilo tako. Naravno, bio sam presrećan zbog saigrača i celog tima, ali istovremeno i veoma tužan jer ne mogu da im pomognem – gotovo uz uzdah mu se otelo.

Potom je dodao:

– Momci su majstorski odigrali u Valensiji. Imali smo i sreće, ali činjenica je da smo pametnije odigrali na kraju i zasluženo se radovali.

Kad se probudim, ne mogu da poverujem gde živim

Da li je bilo i potrebno postaviti pitanje za život van košarke u Malagi? Ipak jesmo i dobili očekivan odgovor.

– Sve ovde je predivno. Kad se probudim ujutru, prosto ne mogu da poverujem gde živim – uz osmeh je uzvratio Musli.