.gif)
ABA trofej u jednoj ruci, MVP priznanje namenjeno najboljem igraču finala u drugoj, a viza za Evroligu u džepu. Mnogo razloga da Čarls Dženkins u četvrtak oko ponoći sa velikim osmehom na licu uđe u autobus Crvene zvezde postavljen ispred hotela Panorama i krene na improvizovan doček kod Pionira.
Iako je ispred kluba još jedan veliki cilj – titula prvaka Srbije, ono što je najvažnije je završeno. Sa samo dva poraza cele sezone crveno-beli su potvrdili dominaciju u regionu i osigurali kontinuitet u evropskoj eliti. Društvu u kome su takođe pokazali klasu, pokupili mnogo simpatije, sa impresivnih 16 pobeda ostali prvi ispod crte za plej-of, ali ponosni na put i trag koji su ostavili.
Sve zbog čega se Dženkins vratio u kako kaže svoj drugi dom, ne samo da je ostvario, već i debelo premašio. Crvena zvezda mu je dala mnogo, kao i on njoj. Bio je to odnos međusobnog poštovanja i ljubavi. Odnos koji se može sagledati kroz četiri ključna segmenta. Rezultat, saradnja sa Dejanom Radonjićem, timski duh i Delije.
Dok je još uvek bio preplavljen osećanjem zadovoljstva, to su bile u teme koje smo prošli sa popularnim Đenkom. Krenuli smo baš tim redom i razgovor počeli kratkom retrospektivom dugog, napornog i dominantnog puta do najvažnijeg cilja – ABA trofeja.
- Iza nas je veoma dugih osam meseci, sa ludim rasporedom Evrolige. Ali, sve vreme smo bili svesni šta su nam prioriteti. Povrede su nam otežavale poziciju, plej-of smo igrali bez Jovića, igrao sam mnogo minuta, kao i Lazić. Ali, ispunjen sam predivnim emocijama.
Dženkins je potom otkrio detalje sa jednog timskog razgovora, dan pred majstoricu u Zagrebu.
- Rekli smo jedan drugome, moramo da zapnemo i ovo da iznesemo što pre. Samo gledati tolike filmove i pripremati se za mečeve je psihički teško i naporno, da ne govorim o nečemu drugom. I to nas je dodatno nosilo. Izašli smo na teren, bili čvrsti, igrali protiv veoma kvalitetnog tima i pobedili. Trud se isplatio.
Znam da mi Radonjić uvek čuva leđa
Dženkins je prepričao nedavni događaj.
- Ovde se osećam dobrodošao, voljen. Na finalu Kupa sam igrao loše. Kada smo se vratili u hotel, Radonjić mi je rekao da ne brinem: „Igraćeš dobro u plej-ofu ABA lige, siguran sam u to!“ I tako je bilo.
I tako smo došli do, po Dženkinsu, ključnog faktor njegovih izdanja – rad i odnos sa Dejanom Radonjićem.
- On mi veruje. To je nešto što svaki igrač na svetu želi od trenera. To ne znači da smem da šutnem sa pola terena. Ali, on zna kako mogu da budem uspešan, kako mogu da pomognem timu i stalno govori šta treba da radim. To se ne pronalazi tako lako. Možda kada radiš sa nekim trenerom dugi niz godina. Možda! A, on mi je to dao već u drugoj sezoni. Njegov mentalitet, to je nešto neverovatno. Tokom moje prve godine me pomerio na poziciju beka, kako bih više pomogao timu i bio je potpuno u pravu. Sada, kada je Jović ispao, nije bilo pitanje ko će zauzeti njegovo mesto u startnoj petorci. Nije bilo dileme. Samo je došao kod mene i rekao – igraj! Tu sam da ti pomognem. To pokazuje koliko ima poverenje. Kada imaš poverenje šefa, sve je mnogo lakše. I kada pogrešim, znam da mi čuva leđa.
Ako se nešto može nazvati sportskom nepravdom, to je činjenica da Crvena zvezda neće biti deo Top 8 Evrolige. Posle 16 pobeda i toliko velikih dela, ostati prvi ispod crte – mnogo boli. Iako se radi o rezultatu za ponos u poštovanje.
- Prošle godine sam bio toliko ljubomoran što nisam bio deo Crvene zvezde koja igra u četvrtfinalu. Ali, osvojiti ABA ligu i obezbediti kontinuitet u Evroligi je sigurno mnogo važnije. Iza nas je sjajna godina u Evropi. Dalje je otišao tim sa istim brojem pobeda. Ali, realno, niko nije verovao da možemo toliko daleko da doguramo. Kada pogledate naš sastav i sastav protivnika, realno je reći – ovi momci nemaju šta da traže. Ali, mi smo se takmičili i pobeđivali. To je taj srpski mentalitet. Srbi se samo takmiče. Oni to vole. Pogledajte i reprezentaciju. To je ono o čemu govorim.
Da li su Dženkinsa saigrači zarazili tim srpskim mentalitetom?
- Naravno. To mora da ti se desi kada provodiš vreme sa ovim momcima. Kada vidiš koliko se oni bore, koliko su spremni da daju na svakom treningu i utakmici i šta su sve spremni da rizikuju u borbi za loptu, ne možeš da sediš i to posmatraš. Ja takav nisam. Oni su probudili u meni toliko dobrih stvari. Odbrana u Americi mi nije bila jača strana, na koledžu ili NBA. I sada kada drugovima pričam da se to promenilo, ne veruju mi. Sve je to zasluga, ovih momaka.
Kompletan tekst možete da pročitate u štampanom broju Sportskog žurnala za 15. april. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
