Trinkijeriju dobrodošlica od koje srce poskoči uz pesmu „O bela ćao!“

Nije mnogo trenera u „Pioniru“ to doživelo. I ako mu je zbog ovacija u Sremskoj Mitrovici „poskočilo srce“, ono što je Andrea Trinkijeri doživeo na tačno 14 minuta i 22 sekunde pre njegovog debija u beograskom hramu košarke, sigurno je izazvalo posebne emocije kod iskusnog italijanskog stručnjaka.

Svi su bili na nogama, a kako se trener Partizana približavao klupi, aplauz i povici – bukvalno – ushićenja, postajali su sve jači.

Na aplauz se iz zvučinika nadovezala pesma... „O bela ćao!“

Takvu dobrodošlicu nije mogao ni da zamisli.

A onda je sa istog mesta dobio i jasan „zahtev“. On i 12 momaka koje je kao kapiten na centar „Pionira“ izveo Vanja Marinković. Jer – Novica Veličković je propustio i ovaj meč.

Iz oko šest hiljada grla se začulo:

- Hoćemo pobedu!

Bila je to uvertira za ono što već godinama sledi na tri minuta pre početka meča. Svi kao jedan, onako kako dugo na utakmicama Partizana nije moglo da se čuje, zapevali su „Da volim crno-bele“.

Ti ljudi koji su opet napunili „Pionir“ zaista vole Partizan. I tu su da mu budu vetar u leđa. Jednoglasje nije dugo trajalo. Dva suprotna kraja dvorane, zapevali su svaki svoje pesme.

Utakmica je mogla da počne.