Tokom karijere u Miloša Savića se gledalo kao u nekoga ko je najbliži da postavi najbolje ostvarenje na najkraćoj deonici i u seniorskoj konkurenciji, ali...
Ovaj Kragujevčanin, koji iza sebe ima nastupe u reprezentaciji, učešće na Svetskom juniorskom prvenstvu (2006 – Peking), Univerzijadi, ali i Zimskim olimpijskim igrama s bob timom, već neko vreme boravi u SAD.
– Moja prva odrednica bio je Njujork, gde su me sačekali drugovi s kojima sam nekad igrao fudbal. Posle nekoliko dana stigao sam i u Čikago, slobodno mogu reći srpski grad, gde još uvek boravim. Trebalo mi je vremena da se prilagodim na nove okolnosti, bio sam dosta utučen, postavljao sebi pitanje „gde sam ovo došao”, nije to bila Amerika kakvu sam ja zamišljao – sećao se Savić prvih detalja svog dolaska u obećanu zemlju.
Takmičenje u Judžinu je za Miloša imalo sudbonosni karakter, ne samo u takmičarskom, već i onom životnom smislu. Kontaktirala ga je Tori Frenklin, u to vreme atletičarka koja je završila školovanje na Mičigen Koledžu.
Živela je u Čikagu i želela da nastavi da se bavi atletikom, a upoznata načinom rada iz primera Parkera, smatrala je da uz srčanog Kragujevčanina može da ostvari boljitak.
– Upravo je tako i bilo, kontaktirala me je preko Fejsbuka, a život je kasnije opredelio da postane moja supruga...
Kompletan tekst možete da pročitate u božićnom dvobroju Sportskog žurnala za 7. i 8. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
