ČELINDž: Šampioni tenisa i patriotizma

Piše: Vojin Veličković

Od prvog dana u Brizbejnu, do poslednjeg poena u Sidneju, Srbi su održali fenomenalni javni čas na dve teme: kako se igra za svoju domovinu i kako se voli svoja domovina. U ovom drugom su im fenomenalno asistirali navijači u oba australijska grada.

Može Rafael Nadal da se ljuti koliko hoće na naše zemljake u sidnejskom finalu, i čak da u dobroj meri bude u pravu, jer u tenisu nije dozvoljeno ono što jeste u fudbalu ili košarci, ali jednu je stvar Španac zaboravio.

Tenis je jedno kada se igraju pojedinačni turniri za svoju dušu i svoj džep a potpuno drugo kada se igra za reprezentaciju i domovinu.

Zato srpski navijači u svom neverovatnom dekoru nisu ništa bitno pogrešili. Naravno da je bilo pojedinačnih iskakanja, ali kada se sve sabere, naši zemljaci na tribinama Brizbejna i Sidneja zaslužuju punu desetku.

Bez Srba bi premijerni ATP kup bio mnogo siromašniji događaj. I bez Srba na tribinama i bez Srba na terenu.

Predvođeni Novakom Đokovićem, naši teniseri su se fenomenalno uklopili sa morem zastava, dresova.

Malo je primera ne samo u tenisu nego i u vrhunskom sportu da su se igrači i navijači tako dopunjavali.

Slobodno se može reći da su i jedni i drugi visoko postavili letvicu u narednim godinama.

Čak se slobodno može reći da ovakav kombinovani spektakl na terenu i tribinama može samo jedna reprezentacija da nadmaši. Sama Srbija ako narednog ili nekog drugog januara ponovo osvoji ATP kup.

A kako su Orlovi igrali, već je jasno da će i naredne godine biti među najvećim favoritima. Najveći garant je činjenica da ovo takmičenje sjajan uvod u sezonu.

Novak Đoković verovatno nikada nije bio u tako dobroj formi posle prvog turnira u godini.

Zato će sigurno želeti da igra i naredne zime, pogovovo zbog energije koju su mu doneli zemljaci sa tribina.

Dušan Lajović nikada u karijeri nije tako dobro na jednom velikom takmičenju, pogotovo van šljake.

Viktor Troicki je delovao kao u najboljim danima, a Nikola Ćaćić je nadmašio sve što je do sada uradio. A tu nije kraj. Srbija ima još aduta.