Sport je paralisan. Borba sa virusom je gotovo sve zaustavila, na prste jedne ruke mogu da se nabroje takmičenja koja nisu otkazana i niko ne može da pretpostavi kada će se to promeniti. Proteklog vikenda mogle su da se isprate pojedine fudbalske utakmice u Belorusiji i još par zemalja poput Nikaragve i Tajvana, egzibicioni mečevi u tenisu i hokej u Rusiji, dok košarke nema već nedeljama.
Stvorilo je to idealan prostor za poklonike magične igre da se podsete nekih od najvećih utakmica. Onih od kojih i dan danas zastaje dah. A, finale Evrobasketa iz 1995. godine je definitivno jedna od njih.
Bio je to meč koji će se pamtiti po velikoj pobedi Jugoslavije (96:90), impresivnom izdanju Aleksandra Đorđevića u kome je ubacio 41 poen, sa devet trojki iz 12 pokušaja, duelima Vlade Divca i Arvidasa Sabonisa, bravurama Predraga Danilovića i Šarunasa Marčuljonisa, Grcima koji su navijali za Litvaniju i zviždali Plavima...
Ali i izuzetno važnoj ulozi Saše Obradovića koji je na parketu proveo 11 minuta, od čega sedam u prelomnim trenucima. Sve ih je odradio bez greške. Kao i tokom celog turnira bio je jedna on najvećih snaga u odbrani, uz to nanizao pet poena, bez promašaja. Od kojih i trojku iz ćoška koja je odbila nalet Litvanaca i pogurala Plave ka tronu.
Sada, 25 godina kasnije, kada odlično zna kakvu odgovornost trenerski posao podrazumeva, Obradović se podsetio meča iz Atine i poručio:
- Gledajući Evropsko prvenstvo iz 95-te, iz ove perspektive, nisam siguran da bih ubacio sebe u tim momentima (posebno sam ponosan na Dudinu izjavu da mu je to u top 3 poteza u karijeri), ali isplatilo se - napisao je šef struke Monaka na Tviteru i jedan od aktera istorijskog sudara u Atini.
Tokom svoje igračke karijere, Obradović je odigao mnogo velikih utakmica u Crvenoj zvezdi, Limožu, Albi, Virtusu, Budućnosti i Kelnu, kao i u dresu sa državnim grbom u kome je osvojio čak šest medalja.
Srebro sa Olimpijskih igara 1996. u Atlanti, zlato sa Svetskog prvenstva u Grčkoj dve godine kasnije, tri evropska zlata i jednu bronzu. Ali, finale iz Atine, odigrano 2. jula, izdvojio je kao najsrećniji trenutak igračke karijere.
- Siguran sam da isto tako misli veliki broj igrača iz te generacije. Bilo je puno sjajnih trenutaka, ali taj je nezaboravan zbog intenziteta i emocija - otkrio je naš stručnjak u razgovoru za portal Evrobasket.
Kao trenutak za zaborav, Obradović je istakao povredu iz 1998. kada je pokidao Ahilovu tetivu.
- Ta povreda je uslovila moju dalju karijeru. Tada je bilo glasina po kojima je Barselona htela da me potpiše u tom trenutku. Ali, morate to da prihvatite. Povrede su deo igre.
Kao svoj najdraži trenerski poduhvat do sada, Obradović je istakao osvajanje prvenstva Nemačke, sa Kelnom iz 2006. Samo godinu dana kasnije nego što je okačio patike o klin.
- Svi znaju koliko je teško ponoviti kao trener, nešto što si uradio kao igrač. A, ja sam to uradio odmah. Tek sam se penzionisao i mi smo pobedili. Neverovatno.
Za najteži trenerski poraz, naš dokazani stručnjak istakao je poraz od Darušafake u finalu Evrokupa iz 2018, kada je sedeo na klupi Lokomotive Kuban.
- I dalje se sećam izgubljene lopte u prvom meču koja nas je koštala primljene trojke i produžetka u kome smo doživeli težak poraz. Te godine smo pobedili sve utakmice do finala. Bio je to veoma gorak trenutak - rekao je Obradović.
Pre ili kasnije Monako u Evroligi
Do prekida takmičenja, Obradović je sa Monakom bio na dobrom putu da ispravi grešku od pre dve godine i domogne se trona Evrokupa. Ali i da ujedno izvadi kartu za Evroligu.
- Mislim da ćemo taj cilj postići pre ili kasnije, pošto je Monako sjajan i ambiciozan klub. Možda bismo imali šansu već ove godine s obzirom da finalisti Evrokupa dobijaju mesto u Evroligi. A, mi smo imali prednost domaćeg terena u četvrtfinalu protiv Virtusa. Ali treba ići korak po korak - istakao je naš dokazani stručnjak koji je odlučio da u Monaku sačeka konačnu odluku po pitanju nastavka sezone.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
