Спорт је паралисан. Борба са вирусом је готово све зауставила, на прсте једне руке могу да се наброје такмичења која нису отказана и нико не може да претпостави када ће се то променити. Протеклог викенда могле су да се испрате поједине фудбалске утакмице у Белорусији и још пар земаља попут Никарагве и Тајвана, егзибициони мечеви у тенису и хокеј у Русији, док кошарке нема већ недељама.
Створило је то идеалан простор за поклонике магичне игре да се подсете неких од највећих утакмица. Оних од којих и дан данас застаје дах. А, финале Евробаскета из 1995. године је дефинитивно једна од њих.
Био је то меч који ће се памтити по великој победи Југославије (96:90), импресивном издању Александра Ђорђевића у коме је убацио 41 поен, са девет тројки из 12 покушаја, дуелима Владе Дивца и Арвидаса Сабониса, бравурама Предрага Даниловића и Шарунаса Марчуљониса, Грцима који су навијали за Литванију и звиждали Плавима...
Али и изузетно важној улози Саше Обрадовића који је на паркету провео 11 минута, од чега седам у преломним тренуцима. Све их је одрадио без грешке. Као и током целог турнира био је једна он највећих снага у одбрани, уз то нанизао пет поена, без промашаја. Од којих и тројку из ћошка која је одбила налет Литванаца и погурала Плаве ка трону.
Сада, 25 година касније, када одлично зна какву одговорност тренерски посао подразумева, Обрадовић се подсетио меча из Атине и поручио:
- Гледајући Европско првенство из 95-те, из ове перспективе, нисам сигуран да бих убацио себе у тим моментима (посебно сам поносан на Дудину изјавu да му је то у топ 3 потеза у каријери), али исплатило се - написао је шеф струке Монака на Твитеру и један од актера историјског судара у Атини.
Током своје играчке каријере, Обрадовић је одигао много великих утакмица у Црвеној звезди, Лиможу, Алби, Виртусу, Будућности и Келну, као и у дресу са државним грбом у коме је освојио чак шест медаља.
Сребро са Олимпијских игара 1996. у Атланти, злато са Светског првенства у Грчкој две године касније, три европска злата и једну бронзу. Али, финале из Атине, одиграно 2. јула, издвојио је као најсрећнији тренутак играчке каријере.
- Сигуран сам да исто тако мисли велики број играча из те генерације. Било је пуно сјајних тренутака, али тај је незабораван због интензитета и емоција - открио је наш стручњак у разговору за портал Евробаскет.
Као тренутак за заборав, Обрадовић је истакао повреду из 1998. када је покидао Ахилову тетиву.
- Та повреда је условила моју даљу каријеру. Тада је било гласина по којима је Барселона хтела да ме потпише у том тренутку. Али, морате то да прихватите. Повреде су део игре.
Као свој најдражи тренерски подухват до сада, Обрадовић је истакао освајање првенства Немачке, са Келном из 2006. Само годину дана касније него што је окачио патике о клин.
- Сви знају колико је тешко поновити као тренер, нешто што си урадио као играч. А, ја сам то урадио одмах. Тек сам се пензионисао и ми смо победили. Невероватно.
За најтежи тренерски пораз, наш доказани стручњак истакао је пораз од Дарушафаке у финалу Еврокупа из 2018, када је седео на клупи Локомотиве Кубан.
- И даље се сећам изгубљене лопте у првом мечу која нас је коштала примљене тројке и продужетка у коме смо доживели тежак пораз. Те године смо победили све утакмице до финала. Био је то веома горак тренутак - рекао је Обрадовић.
Пре или касније Монако у Евролиги
До прекида такмичења, Обрадовић је са Монаком био на добром путу да исправи грешку од пре две године и домогне се трона Еврокупа. Али и да уједно извади карту за Евролигу.
- Мислим да ћемо тај циљ постићи пре или касније, пошто је Монако сјајан и амбициозан клуб. Можда бисмо имали шансу већ ове године с обзиром да финалисти Еврокупа добијају место у Евролиги. А, ми смо имали предност домаћег терена у четвртфиналу против Виртуса. Али треба ићи корак по корак - истакао је наш доказани стручњак који је одлучио да у Монаку сачека коначну одлуку по питању наставка сезоне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
