КОРНЕР: Избегавање обавеза Дејана Станковића

Пише: Златибор Репић

Дуел Дејана Станковића и Саше Илића, некадашњих играчких величина, сада тренера Црвене звезде и Чукаричког, у градском дербију на Бановом брду, требало је да минуло коло учини специфичнијим од претходних.

Шампион је међутим, на крилима успеха у плеј-офу за Лигу Европе одиграо у складу са потенцијалом, па дебитант на клупи сениорског тима није имао чему да се нада.

Шеф струке нашег најтрофејнијег клуба морао је ипак, да нађе за сходно и да најави дуел са некадашњим другом из репрезентације, односно изађе пред новинаре и два дана после дугог излагања у Клужу.

Избегавањем да се појављује на конференцијама уочи „обичних” домаћих утакмица Станковић не потцењује „седму силу”, већ и противнике, а навијачима не пружа могућност да чешће чују његов глас.

Уосталом, у Италији где је Дејан постао тренер, конференције су закон и ниједан стручњак не сме да их избегне.

Нешто би незаборавни ас могао да научи и од претходника Владана Милојевића, чији је двоипогодишњи мандат на клупи црвено-белих завршен само са једним одсуством из Медија центра Маракане и то кад је одлучио да оде.

Исходи утакмица седмог кола у први план су ипак, избацили другу двојицу стручњака. Старији Милан Ђуричић одржао је лекцију 20 година млађем Славољубу Ђорђевићу.

Главнокомандујући на клупи Војводине није честитао колеги из Напретка на победи, нити се појавио пред новинарима по завршетку меча. Ђуричић није пропустио прилику да и за оно што ради ван терена опомене некадашњег штопера Црвене звезде.

Порази су саставни део игре и величина сваког човека огледа се у његовој способности да их прихвати, пронађе узроке и покуша да што брже ипсрави ствари.

Шефови струке суперлигашких клубова морају и да схвате да нико не потцењује њихове асистенте које шаљу пред новинаре, али они нису одговорни за тим и тактику, самим тим тешко могу и да конкретно објасне пораз и говоре у име својих надређених.

Лепо је уколико Дејан Станковић жели да промовише Ненада Милијаша и Небојшу Милошевића, или Славољуб Ђорђевић Предрага Ранђеловића, међутим, они не могу да задовоље потребе јавности.