KORNER: Izbegavanje obaveza Dejana Stankovića

Piše: Zlatibor Repić

Duel Dejana Stankovića i Saše Ilića, nekadašnjih igračkih veličina, sada trenera Crvene zvezde i Čukaričkog, u gradskom derbiju na Banovom brdu, trebalo je da minulo kolo učini specifičnijim od prethodnih.

Šampion je međutim, na krilima uspeha u plej-ofu za Ligu Evrope odigrao u skladu sa potencijalom, pa debitant na klupi seniorskog tima nije imao čemu da se nada.

Šef struke našeg najtrofejnijeg kluba morao je ipak, da nađe za shodno i da najavi duel sa nekadašnjim drugom iz reprezentacije, odnosno izađe pred novinare i dva dana posle dugog izlaganja u Klužu.

Izbegavanjem da se pojavljuje na konferencijama uoči „običnih” domaćih utakmica Stanković ne potcenjuje „sedmu silu”, već i protivnike, a navijačima ne pruža mogućnost da češće čuju njegov glas.

Uostalom, u Italiji gde je Dejan postao trener, konferencije su zakon i nijedan stručnjak ne sme da ih izbegne.

Nešto bi nezaboravni as mogao da nauči i od prethodnika Vladana Milojevića, čiji je dvoipogodišnji mandat na klupi crveno-belih završen samo sa jednim odsustvom iz Medija centra Marakane i to kad je odlučio da ode.

Ishodi utakmica sedmog kola u prvi plan su ipak, izbacili drugu dvojicu stručnjaka. Stariji Milan Đuričić održao je lekciju 20 godina mlađem Slavoljubu Đorđeviću.

Glavnokomandujući na klupi Vojvodine nije čestitao kolegi iz Napretka na pobedi, niti se pojavio pred novinarima po završetku meča. Đuričić nije propustio priliku da i za ono što radi van terena opomene nekadašnjeg štopera Crvene zvezde.

Porazi su sastavni deo igre i veličina svakog čoveka ogleda se u njegovoj sposobnosti da ih prihvati, pronađe uzroke i pokuša da što brže ipsravi stvari.

Šefovi struke superligaških klubova moraju i da shvate da niko ne potcenjuje njihove asistente koje šalju pred novinare, ali oni nisu odgovorni za tim i taktiku, samim tim teško mogu i da konkretno objasne poraz i govore u ime svojih nadređenih.

Lepo je ukoliko Dejan Stanković želi da promoviše Nenada Milijaša i Nebojšu Miloševića, ili Slavoljub Đorđević Predraga Ranđelovića, međutim, oni ne mogu da zadovolje potrebe javnosti.