НАЛИЧЈЕ ЛОПТE: Душа гине од тишине

Пише: Предраг Миљуш

Да нису што због короне, што због повреда и болести, одсуствовали Фабијен Козер, Тома Ертел, Винсент Поирије, Гершон Јабуселе, Ентони Рендолф, Адам Ханга, Алберто Абалде, Виктор Алосен, Треј Томпкинс, али и двојица 17-годишњака, Хуан Нуњез и Ели Ндаје који су се не ретко скидали за први тим, дакле укупно 11 играча и да су комплетни Краљевићи добили ЦСКА у Мадриду не би се о тој утакмици причало као што се прича од четвртка увече.

Када је Реал истрчао на терен са деветорицом, од којих су тројица били дебитанти, дечаци кадетског узраста рођени 2004. године и четврти наше горе лист Тристан Вукчевић, Душанов син, годину дана старији. Та принудна екипа победила је Армејце, а у победи су учествовала сва четворица. Не симболично.

Словенац Урбан Клавжар, бек од 185 цм, био је у игри 23 минута и постигао је десет поена, Седик Гаруба од 192 цм играо је 16 минута, дао два поена, док се крилни центар Баба Милер за два минута није уписао.

Србин рођен у Италији, од мајке Швеђанке, за 11 минута убацио је шест поена. Да се поиграмо мало бројкама. Њих четворица су била у игри 52 минута, то је минутажа двојице стартера Реала.

Закључак је да они могу да играју, и комплетан Реал би, то је мање важно, вероватно добио ЦСКА, али о том мечу не би брујао Стари континент, стар и по питању учесника најелитнијег такмичења. Да је Реал одложио утакмицу, а могао је, ко би сада причао о малом Дончићу?

Публика је очито жедна нових лица, присећам се да ми је Богдан Тањевић у Јапану 2006. на констатацију како у нашем државном тиму нема ни једног играча из младе репрезентације која је освојила Европско првенство, а из тима пораженог финалисте Турске, међу сениорима на Мундобаскету су тројица, одговорио да је задатак тренера и да производи нове звезде. Јер само тако публика ће и даље долазити да гледа кошарку.

Друге аспекте овог пута и да занемаримо, рецимо интерес државних тимова, који се баш и не поклапа са филозофијом великих клубова.

„Душа гине од тишине...са зидова висе трице тек да те грубо сјећају... у сјенама тих времена слутиш превару...“ стихови су Дарка Рундека.

Нејасно? Да наведем само неколико презимена: Симоновић, Кићановић, Ђорђевић, Паспаљ, Дивац, Даниловић, Бодирога, Ребрача, Стојаковић...

И кад су они постали играчи. Ваљда је сада јасније. Другачије је било време, рећи ће неко. Али и људи. А од њих зависи.