NALIČJE LOPTE: Duša gine od tišine

Piše: Predrag Miljuš

Da nisu što zbog korone, što zbog povreda i bolesti, odsustvovali Fabijen Kozer, Toma Ertel, Vinsent Poirije, Geršon Jabusele, Entoni Rendolf, Adam Hanga, Alberto Abalde, Viktor Alosen, Trej Tompkins, ali i dvojica 17-godišnjaka, Huan Nunjez i Eli Ndaje koji su se ne retko skidali za prvi tim, dakle ukupno 11 igrača i da su kompletni Kraljevići dobili CSKA u Madridu ne bi se o toj utakmici pričalo kao što se priča od četvrtka uveče.

Kada je Real istrčao na teren sa devetoricom, od kojih su trojica bili debitanti, dečaci kadetskog uzrasta rođeni 2004. godine i četvrti naše gore list Tristan Vukčević, Dušanov sin, godinu dana stariji. Ta prinudna ekipa pobedila je Armejce, a u pobedi su učestvovala sva četvorica. Ne simbolično.

Slovenac Urban Klavžar, bek od 185 cm, bio je u igri 23 minuta i postigao je deset poena, Sedik Garuba od 192 cm igrao je 16 minuta, dao dva poena, dok se krilni centar Baba Miler za dva minuta nije upisao.

Srbin rođen u Italiji, od majke Šveđanke, za 11 minuta ubacio je šest poena. Da se poigramo malo brojkama. Njih četvorica su bila u igri 52 minuta, to je minutaža dvojice startera Reala.

Zaključak je da oni mogu da igraju, i kompletan Real bi, to je manje važno, verovatno dobio CSKA, ali o tom meču ne bi brujao Stari kontinent, star i po pitanju učesnika najelitnijeg takmičenja. Da je Real odložio utakmicu, a mogao je, ko bi sada pričao o malom Dončiću?

Publika je očito žedna novih lica, prisećam se da mi je Bogdan Tanjević u Japanu 2006. na konstataciju kako u našem državnom timu nema ni jednog igrača iz mlade reprezentacije koja je osvojila Evropsko prvenstvo, a iz tima poraženog finaliste Turske, među seniorima na Mundobasketu su trojica, odgovorio da je zadatak trenera i da proizvodi nove zvezde. Jer samo tako publika će i dalje dolaziti da gleda košarku.

Druge aspekte ovog puta i da zanemarimo, recimo interes državnih timova, koji se baš i ne poklapa sa filozofijom velikih klubova.

„Duša gine od tišine...sa zidova vise trice tek da te grubo sjećaju... u sjenama tih vremena slutiš prevaru...“ stihovi su Darka Rundeka.

Nejasno? Da navedem samo nekoliko prezimena: Simonović, Kićanović, Đorđević, Paspalj, Divac, Danilović, Bodiroga, Rebrača, Stojaković...

I kad su oni postali igrači. Valjda je sada jasnije. Drugačije je bilo vreme, reći će neko. Ali i ljudi. A od njih zavisi.