Наслов овог текста је наслов и књиге посвећене Нејмару да Силва Сантосу Жуниору. Аутор Лука Каиоли пише „...Иако је уздигнут на врх лествице спортских звезда у Бразилу још пре неколико година, Европа је почела да га упознаје тек преласком у Барселону 2013.. Мада има тек 22 године већ га упоређују са највећим играчима, које је Бразил подарио свету...” . Аутор самоуверено тврди да је у питању „последњи песник бразилског фудбала...“. Исти аутор је и творац књига о Лионелу Месију под називом „Меси – више од суперзвезде“, о Кристијану Роналду „Опсесија за савршенством“ и својеврсне трилогије „Суарез, Меси, Нејмар – Барселонина назаустављива нападачка формација“.
Тачно пре шест месеци у тексту „Фудбал на плавим таласима” писао сам како је једна од водећих консултантских брендинг агенција на свету, фудбалски клуб Ал Хилал „препаковала”, променила све осим имена и лансирала чудесну причу „како од обичног фудбалског клуба створити икону животног стила и како отворити прозор у арапски дух за остатак света”.
Превод имена Ал Хилал је полумесец, али у поменутој - понављам се свесно, чудесној кампањи комуникација је развијена на све месечеве мене, тј. континуирано кретање и трајање.
Пре неколико дана на званичној веб страници Фудбалског клуба Ал Хилал, појавила се фотографија Нејмара Жуниора и Његове Екселенције Фатах Бин Саид Бин Нафела, председника борда директора Ал Хилала са потписивања уговора у париском хотелу „Four Seasons George V”. Господин Бин Нафел је поред осталог рекао: „Глобална икона је увек пружала забаву и задовољство публици и срећан сам да се придружио Ал Хилалу – лидеру највећег континента”, а Нејмар Жуниор поновио нешто што је и приликом представљања по доласку у ПСЖ говорио – да жели да напише нову историју, актуелизујући чин приступања Ал Хилалу речима, да Саудијска професионална фудбалска Лига има огромну енергију и да он планира да настави да ради у Саудијској Арабији.
Споменуо је два пута Саудијску Арабију и зарадио милион евра. Јер, поред осталих ставки уговора, бар оно што се до сада зна, Нејмар Жуниор за сваку објаву на Инстаграму, која промовише вредности и државу Саудијску Арабију биће плаћен пет стотина хиљада евра. Наравно, одмах је објављена и статистика да је број прегледа сторија Нејмаровог у „париско плавој” - новој боји дреса Ал Хилала десет пута већи од Месијеве објаве у дресу циклама боје Интера из Мајамија.
Не стиче се утисак, да су у ПСЖ баш „ронили сузе” због Нејмаровог одласка, осим готово протоколарне изјаве Насер Ал Келаифија, да је Нејмар исписао неке од страница историје ПСЖ и да је део историје ПСЖ и већ, како то иде у таквим приликама. Има и анализа референтних зналаца фудбала, да је ПСЖ последње две године „очајнички тражио начин да га се реши”, јер је Нејмар склон повредама, па су прецизно предочили да је само једном уписао више од тридесет утакмица у свим такмичењима за овај клуб, али да је део његове „плате” компензован примањима за промоцију туристичке понуде дестинације Катар.
Мој став поводом овог узбудљивог прелазног рока је да је главна звезда Килијан Мбапе, а да је највише „профитирао” ПСЖ. Не само финансијски, јер „извучено” је деведесет милиона евра од одласка Нејмара, дупло више, него што су многи предвиђали, а како год звучало парадоксално, нелогично, па чак и апсурдно, успели су да Килијан Мбапе „пређе” из ПСЖ у ПСЖ. Чињеница је да Перез објашњава деоничарима и навијачима, да је Реал учинио све, чињеница је да је Ал Хилал доставио бланко чек, али капитен фудбалске репрезентације Француске – један од четворице рођених Парижана остаје у Паризу. У неким од дубинских анализа, пише се да је тој одлуци допринела и интервенција председника Француске Емануела Макрона, мада би се то требало узети са резервом. Оно, што је чињеница – без резерве је да је и једанаести поход ПСЖ на Лигу шампиона заврешен, као и сваки претходни: неуспешно!
Значи ли то да је дошло време ресета или новог почетка? Утицајни аналитичари, иду толико далеко да образлажу да ПСЖ нема идентитет, да су „од свега помало”, да имају фантастичне младе играче, који играју по Европи, да су Карло Анћелоти и Томас Тухел по одласку из Париза освајали Лигу шампиона. Ера са Нејмаром и Месијем је прошлост, Килијан Мбапе више није једна од звезда ПСЖ, већ прва. И да избор Луиса Енрикеа је намера да ПСЖ буде тим, а не „све по мало”.
Ипак , Реал је Реал. Стадион Сантјаго Бернабеу, у који је уложено – вероватно само Перез зна колико, и пре пуне функције је „зарадио” 360 милиона евра на име уговора са компанијама Сикст Стрит и Легендс. Уговори се односе на управљање дела манифестација, које ће се одвијати на овом спортско – забавном – образовно – културном комплексу. Свако ко је заинтересован може да види на званичим веб страницама ових компанија о каквим гигантима се ради.
Американизација спорта у Европи тесно је повезана са естрадизацијом спорта или блаже то да назовем – индустријом забаве (из текста – Фудбал на плавим таласима). Данас додајем, не само у Европи.
Симон Чедвик, професор спорта у СКЕМА Бизнис школи то дефинише овако: „Комбинација новца коју Саудијска Арабија добија од нафте, сјајни консултанти са Менхетна, и жеља Мохамеда бин Селмана да направи спортску империју – све то је створило ову невероватну стратегију“ и додаје, да је „спорт нешто што ће повести активну популацију, али да улагања у спорт нису ни близу онога што се улаже у развој забаве и туризма“.
Свакако, да би се о овоме могло полемисати, али то је тема за макроекономисте и геостратеге да ли се ради о диверзификацији економије, мада нема двојбе да Ријад користи спорт да би стекао више уважавања и међународне репутације. „Момци са Менхетна“ и момци из најближег окружења МБС -а, школовани на најпрестижнијим универзитетима света, са специјализацијама са другог краја света, итекако знају да је спорт универзално разумљив језик, а у данашњем свету је то језик којим најгласније говори новац.
Глобални спорт све више постаје роба, ако то већ поодавно није постао, док смо ми затварали очи или скретали поглед и мисли, са онога што је тако очигледно.
Непосредно након трагедије на стадиону Брадфорд 1985. године (у данашем свету, то је тако далеко) уводничар Сандеј Тајмса је фудбал описао „...као сиротињски спорт, који се игра на сиротињским стадионима пред публиком, коју чини углавном сиротиња“. Четврт века касније, Ричард Скадамор, у том тренутку директор Премијер лиге пред члановима Парламента реферише „да је фудбал оптимистичан и амбициозан бизнис са добром перспективом“.
Прошле године Премијер лига је приходовала 5,5 милијарди фунти, Ла Лига 3,3 милијарди евра, француска Лига 1 – 2 милијарде евра. Тиме амбиције нису нестале и оптимистично се најављује даљи раст.
Временом се фудбал претворио у спорт над спортовима, у коме пословне вештине богатих инвеститора (који знају управљати чак и са оним , што баш најбоље и не разумеју – али у новац се итекако раумеју) и школованих и образованих менаџера, који итекако знају управљати „материјом“ и новцем, у најпрестижнији и најпожељнији бренд на свету.
Brand No 1.
Мада је фудбал одувек био будућност маште, он то данас апсолутно јесте. Данас је фудбал најрелевантнији и највреднији бренд, који (бар тако делује) без напора балансира између моћи и одговорности.
МБС то сигурно зна. Његово окружење поготово. Да ли баш због тога МБС толико жели јаку националну Лигу, о којој је Нејмар на првом обраћању јавности говорио. Да ли је „мало“ то што је купио Њукасл или је жеља толико јака да ипак неки од клубова са првом речју „Ал“ игра у Лиги шампиона?
Не би требало затварати очи нити окретати главу пред намером, која је очигледна. Нови формат Лиге шампиона од следеће године (36 клубова у јединственој групи уместо досадшњих 8) има у себи и елементе Супер лиге, којој је не тако давно фудбалска Европа у драматичној завршници одолела.
Кључни човек одбране, председнк УЕФА Александар Чеферин у свом коментару не дели забринутост нити бојазан за европски фудбал пред надирућим новцем МБС -а: „Мислим да је то грешка за фудбал Саудијске Арабије. Зашто им је то проблем? Зато што морају да улажу у Академије, морају да доводе тренере и развијају своје играче. Систем куповине играча, који су скоро завршили каријеру, није систем који развија фудбал. Фудбалери желе да освајају трофеје. А најјача и најквалитетнија такмичења су у Европи“.
Јохан Кројф је говорио да је квалитет без резултата бесмислен, а резултат без квалитета досадан. Европски фудбал има и квалитет и резултате. Али то није настало тек – тако.
Настало је управо у Академијама фудбала и настаје у Академијама фудбала. Примера ради, 17. април 1997. године је вероватно један од најзначајнијих датума у историји савременог фудбала. Тог датума и те године тренери Паоло Кардозо и Освалдо Силва потписују документ о идентификацији играча: Играч изузетног талента и одличан техничар. Посебно се примећује његова способност избегавања противника и промена правца, у покрету или из места. Може да игра као централни везни играч или да „попуњава рупе“ по захтеву тренера. Кристијано Роналдо дос Сантос Авеиро прошао је тестирање: може да игра у Спортингу!!!
Жеља дечака, који широм Европе и света на Академијама фудбала тренутно пролазе учење и тестирање, је и будућност маште и будућност фудбала.
Њихова машта ствара стварност фудбала.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.