Budućnost mašte

Naslov ovog teksta je naslov i knjige posvećene Nejmaru da Silva Santosu Žunioru. Autor Luka Kaioli piše „...Iako je uzdignut na vrh lestvice sportskih zvezda u Brazilu još pre nekoliko godina, Evropa je počela da ga upoznaje tek prelaskom u Barselonu 2013.. Mada ima tek 22 godine već ga upoređuju sa najvećim igračima, koje je Brazil podario svetu...” . Autor samouvereno tvrdi da je u pitanju „poslednji pesnik brazilskog fudbala...“. Isti autor je i tvorac knjiga o Lionelu Mesiju pod nazivom „Mesi – više od superzvezde“, o Kristijanu Ronaldu „Opsesija za savršenstvom“ i svojevrsne trilogije „Suarez, Mesi, Nejmar – Barselonina nazaustavljiva napadačka formacija“.

Tačno pre šest meseci u tekstu „Fudbal na plavim talasima” pisao sam kako je jedna od vodećih konsultantskih brending agencija na svetu, fudbalski klub Al Hilal „prepakovala”, promenila sve osim imena i lansirala čudesnu priču „kako od običnog fudbalskog kluba stvoriti ikonu životnog stila i kako otvoriti prozor u arapski duh za ostatak sveta”.

Prevod imena Al Hilal je polumesec, ali u pomenutoj - ponavljam se svesno, čudesnoj kampanji komunikacija je razvijena na sve mesečeve mene, tj. kontinuirano kretanje i trajanje.

Pre nekoliko dana na zvaničnoj veb stranici Fudbalskog kluba Al Hilal, pojavila se fotografija Nejmara Žuniora i Njegove Ekselencije Fatah Bin Said Bin Nafela, predsednika borda direktora Al Hilala sa potpisivanja ugovora u pariskom hotelu „Four Seasons George V”. Gospodin Bin Nafel je pored ostalog rekao: „Globalna ikona je uvek pružala zabavu i zadovoljstvo publici i srećan sam da se pridružio Al Hilalu – lideru najvećeg kontinenta”, a Nejmar Žunior ponovio nešto što je i prilikom predstavljanja po dolasku u PSŽ govorio – da želi da napiše novu istoriju, aktuelizujući čin pristupanja Al Hilalu rečima, da Saudijska profesionalna fudbalska Liga ima ogromnu energiju i da on planira da nastavi da radi u Saudijskoj Arabiji.

Spomenuo je dva puta Saudijsku Arabiju i zaradio milion evra. Jer, pored ostalih stavki ugovora, bar ono što se do sada zna, Nejmar Žunior za svaku objavu na Instagramu, koja promoviše vrednosti i državu Saudijsku Arabiju biće plaćen pet stotina hiljada evra. Naravno, odmah je objavljena i statistika da je broj pregleda storija Nejmarovog u „parisko plavoj”  - novoj boji dresa Al Hilala deset puta veći od Mesijeve objave u dresu ciklama boje Intera iz Majamija.

Ne stiče se utisak, da su u PSŽ baš „ronili suze” zbog Nejmarovog odlaska, osim gotovo protokolarne izjave Naser Al Kelaifija, da je Nejmar ispisao neke od stranica istorije PSŽ i da je deo istorije PSŽ i već, kako to ide u takvim prilikama. Ima i analiza referentnih znalaca fudbala, da je PSŽ poslednje dve godine „očajnički tražio način da ga se reši”, jer je Nejmar sklon povredama, pa su precizno predočili da je samo jednom upisao više od trideset utakmica u svim takmičenjima za ovaj klub, ali da je deo njegove „plate” kompenzovan primanjima za promociju turističke ponude destinacije Katar.

Moj stav povodom ovog uzbudljivog prelaznog roka je da je glavna zvezda Kilijan Mbape, a da je najviše „profitirao” PSŽ. Ne samo finansijski, jer „izvučeno” je devedeset miliona evra od odlaska Nejmara, duplo više, nego što su mnogi predviđali, a kako god zvučalo paradoksalno, nelogično, pa čak i apsurdno, uspeli su da Kilijan Mbape „pređe” iz PSŽ u PSŽ. Činjenica je da Perez objašnjava deoničarima i navijačima, da je Real učinio sve, činjenica je da je Al Hilal dostavio blanko ček, ali kapiten fudbalske reprezentacije Francuske – jedan od četvorice rođenih Parižana ostaje u Parizu. U nekim od dubinskih analiza, piše se da je toj odluci doprinela i intervencija predsednika Francuske Emanuela Makrona, mada bi se to trebalo uzeti sa rezervom. Ono, što je činjenica – bez rezerve je da je i jedanaesti pohod PSŽ na Ligu šampiona zavrešen, kao i svaki prethodni: neuspešno!

Znači li to da je došlo vreme reseta ili novog početka? Uticajni analitičari, idu toliko daleko da obrazlažu da PSŽ nema identitet, da su „od svega pomalo”, da imaju fantastične mlade igrače, koji igraju po Evropi, da su Karlo Anćeloti i Tomas Tuhel po odlasku iz Pariza osvajali Ligu šampiona. Era sa Nejmarom i Mesijem je prošlost, Kilijan Mbape više nije jedna od zvezda PSŽ, već prva. I da izbor Luisa Enrikea je namera da PSŽ bude tim, a ne „sve po malo”.

Ipak , Real je Real. Stadion Santjago Bernabeu, u koji je uloženo – verovatno samo Perez zna koliko, i pre pune funkcije je „zaradio” 360 miliona evra na ime ugovora sa kompanijama Sikst Strit i Legends. Ugovori se odnose na upravljanje dela manifestacija, koje će se odvijati na ovom sportsko – zabavnom – obrazovno – kulturnom kompleksu. Svako ko je zainteresovan može da vidi na zvaničim veb stranicama ovih kompanija o kakvim gigantima se radi.

Amerikanizacija sporta u Evropi tesno je povezana sa estradizacijom sporta ili blaže to da nazovem – industrijom zabave (iz teksta – Fudbal na plavim talasima). Danas dodajem, ne samo u Evropi.

Simon Čedvik, profesor sporta u SKEMA Biznis školi to definiše ovako: „Kombinacija novca koju Saudijska Arabija dobija od nafte, sjajni konsultanti sa Menhetna, i želja Mohameda bin Selmana da napravi sportsku imperiju – sve to je stvorilo ovu neverovatnu strategiju“ i dodaje, da je „sport nešto što će povesti aktivnu populaciju, ali da ulaganja u sport nisu ni blizu onoga što se ulaže u razvoj zabave i turizma“.

Svakako, da bi se o ovome moglo polemisati, ali to je tema za makroekonomiste i geostratege da li se radi o diverzifikaciji ekonomije, mada nema dvojbe da Rijad koristi sport da bi stekao više uvažavanja i međunarodne reputacije. „Momci sa Menhetna“ i momci iz najbližeg okruženja MBS -a, školovani na najprestižnijim univerzitetima sveta, sa specijalizacijama sa drugog kraja sveta, itekako znaju da je sport univerzalno razumljiv jezik, a u današnjem svetu je to jezik kojim najglasnije govori novac.

Globalni sport sve više postaje roba, ako to već poodavno nije postao, dok smo mi zatvarali oči ili skretali pogled i misli, sa onoga što je tako očigledno.

Neposredno nakon tragedije na stadionu Bradford 1985. godine (u današem svetu, to je tako daleko) uvodničar Sandej Tajmsa je fudbal opisao „...kao sirotinjski sport, koji se igra na sirotinjskim stadionima pred publikom, koju čini uglavnom sirotinja“. Četvrt veka kasnije, Ričard Skadamor, u tom trenutku direktor Premijer lige pred članovima Parlamenta referiše „da je fudbal optimističan i ambiciozan biznis sa dobrom perspektivom“.

Prošle godine Premijer liga je prihodovala 5,5 milijardi funti, La Liga 3,3 milijardi evra, francuska Liga 1 – 2 milijarde evra. Time ambicije nisu nestale i optimistično se najavljuje dalji rast.

Vremenom se fudbal pretvorio u sport nad sportovima, u kome poslovne veštine bogatih investitora (koji znaju upravljati čak i sa onim , što baš najbolje i ne razumeju – ali u novac se itekako raumeju) i školovanih i obrazovanih menadžera, koji itekako znaju upravljati „materijom“ i novcem, u najprestižniji i najpoželjniji brend na svetu.

Brand No 1.

Mada je fudbal oduvek bio budućnost mašte, on to danas apsolutno jeste. Danas je fudbal najrelevantniji i najvredniji brend, koji (bar tako deluje) bez napora balansira između moći i odgovornosti.

MBS to sigurno zna. Njegovo okruženje pogotovo. Da li baš zbog toga MBS toliko želi jaku nacionalnu Ligu, o kojoj je Nejmar na prvom obraćanju javnosti govorio. Da li je „malo“ to što je kupio Njukasl ili je želja toliko jaka da ipak neki od klubova sa prvom rečju „Al“ igra u Ligi šampiona?

Ne bi trebalo zatvarati oči niti okretati glavu pred namerom, koja je očigledna. Novi format Lige šampiona od sledeće godine (36 klubova u jedinstvenoj grupi umesto dosadšnjih 8) ima u sebi i elemente Super lige, kojoj je ne tako davno fudbalska Evropa u dramatičnoj završnici odolela.

Ključni čovek odbrane, predsednk UEFA Aleksandar Čeferin u svom komentaru ne deli zabrinutost niti bojazan za evropski fudbal pred nadirućim novcem MBS -a: „Mislim da je to greška za fudbal Saudijske Arabije. Zašto im je to problem? Zato što moraju da ulažu u Akademije, moraju da dovode trenere i razvijaju svoje igrače. Sistem kupovine igrača, koji su skoro završili karijeru, nije sistem koji razvija fudbal. Fudbaleri žele da osvajaju trofeje. A najjača i najkvalitetnija takmičenja su u Evropi“.

Johan Krojf je govorio da je kvalitet bez rezultata besmislen, a rezultat bez kvaliteta dosadan. Evropski fudbal ima i kvalitet i rezultate. Ali to nije nastalo tek – tako.

Nastalo je upravo u Akademijama fudbala i nastaje u Akademijama fudbala. Primera radi, 17. april 1997. godine je verovatno jedan od najznačajnijih datuma u istoriji savremenog fudbala. Tog datuma i te godine treneri Paolo Kardozo i Osvaldo Silva potpisuju dokument o identifikaciji igrača: Igrač izuzetnog talenta i odličan tehničar. Posebno se primećuje njegova sposobnost izbegavanja protivnika i promena pravca, u pokretu ili iz mesta. Može da igra kao centralni vezni igrač ili da „popunjava rupe“ po zahtevu trenera. Kristijano Ronaldo dos Santos Aveiro prošao je testiranje: može da igra u Sportingu!!!

Želja dečaka, koji širom Evrope i sveta na Akademijama fudbala trenutno prolaze učenje i testiranje, je i budućnost mašte i budućnost fudbala.

Njihova mašta stvara stvarnost fudbala.