Хергеирсон: Ја сам само кап, тим прави реку

Давне 1994. године Торир Хергеирсон први пут се укључио у репрезентацију Норвешке, тренирајући тада њихову омладинску селекцију, а 2001. преузео је бригу о сениорској екипи. Тридесет година од уласка у државни тим трофејни тренер је одлучио да последњи пут седне на клупу Норвешке. Тако ће ово Европско првенство бити и последње за врхунског стручњака.

Хергеирсон је Норвешку водио до два олимпијска злата, три титуле светских шампионки и пет европских најсјајнијих одличја, а сад је одлучио да је дошло време да се повуче. Можда и с ајош једним европским златом...

- Тридесет година је трајало ово лепо путовање, било је веома интересантно – рекао је Хергеирсон, а преноси сајт ЕХФ.

Али он каже да жели да новом главном тренеру Олеу Густаву Гјекстаду, који ће преузети дужност 1. јануара 2025., и његовом тиму дати пуни приступ одбрани титуле на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028.

- Мислим да је сад добро за мене да ставим тачку, а веома је добро за и Олеа Густава који ће имати четири године за припреме за Олимпијске игре. Недостајаће ми рукомет, али желим да радим нешто друго.

Исланђанин оставља огромно наслеђе Норвешкој. Упркос неколико генерацијских промена, они су увек били у врху.

- Имамо играчице са дугим каријерама, ту су, а тај континуитет за стручни штаб и играчице је веома важан. Тимски рад је веома битан од када је Марит Бревик почела 1994. Године ми смо изградили јак тим, тренерски пре свега. Имам само добре стручњаке око себе, немам помоћника, јер са мном раде само они који ме изазивају. Они су добри у стварима у којима ја нисам тако добар и обрнуто.

Голманка Катрине Лунде одрасла је уз Хергеирсона као свог тренера и са њим освојила прегршт медаља.

- Оно што је заиста добро са норвешким тренерима у репрезентацији јесте чињеница да се не плаше да кажу „нисам тако добар у овом делу, треба ми неко друго мишљење“. Они преузимају знање од других људи који знају више и то је заиста добар начин да се то добије – објашњава фантастична Лунде која са 45 година брани на Европском првенству

Хергеирсон се надовезао:

- Засновано је на поверењу. Ово је једна од мојих најважнијих ствари које треба да урадим као главни тренер: да сви остану на ногама и да се развијају, укључујући и мене. Морате стално да се развијате, иначе оно што сте урадили јуче није довољно добро сутра у врхунском спорту. Укључујемо играчице у рад баш доста, више него многи други тимови. Паметни су, сваки дан играју рукомет, играју против најбољих у лигама, у Лиги шампиона и имају много знања. Моја улога је да прикупим све ово знање и искористим га.

То поверење се огледа у ономе што Хергеирсонове играчице говоре о њему.

- Он је одличан вођа, пре свега и има веома посебну способност да нас зближи и да радимо као тим, да нас приземљи пред свако првенство и турнир.

Спортисти су променили физиономију?

- Кад сам играо за јуниоре најбољи тимови на свету у мушком рукомету су били два метра. Сада је много брже, има много више технике, а тактички играчи су се доста развили. Сад играчи могу да играју на свакој позицији, без обзира да ли су леворуки, десноруки, на левој, десној страни, средини. Ова флексибилност се много променила и то ми се свиђа.

Лунде приписује Хергеирсону неке од тих промена у женском рукомету, јер између осталог он подржава и све мајке у Норвешкој.

- Заиста је лепо видети да је старост тима све већа. Знате да можете да затрудните и да се после вратите, јер то је оно што волимо. Само зато што имате дете, то не би требало да буде крај ваше каријере ако не желите – рекла је Лунде.

Хергеирсон је на крају истакао:

- Надам се да ће се кад одем из овог тима сетити да репрезентација живи, надам се још много стотина година, али људи, ми добијамо прилику да будемо део овог тима на одређено време и то је привилегија. Долазимо у тим на неко време, да дамо све од себе, а тим ће живети и после нас. Зато је тим увек најважнији. Ја сам само једна мала мала кап, као и голмани, физиотерапеути, али заједно можемо да будемо велика река - закључио је Торир.