Драгица Ђурић: Тек сад свесни тежине освојеног злата (ФОТО)

Драгица Ђурић, благодарећи чијој љубазности имамо неке фотографије из Лос Анђелеса, олимпијска шампионка постала је са само 20 година.

- Уопште нисам била свесна ша ми се догађа. Била сам 1981. у јуниорској репрезентацији, која је освојила у Канади сребрну медаљу на Светском првенству. Лос Анђелес је било прво следеће такмичење. Цеца Мугоша и ја смо, биле најмлађе. Некако ми се подразумевало да ми треба да освојимо злато. Сад, после толико година, видим да је то нешто феноменално. Међутим, тад нисам била свесна тежине тога што смо урадили – каже дама која је пленила на голу, била најбоља на свету, али била и у „селекторским патикама” и са ЕП 2016. била осма.

Навише се сећа зимских припрема на Тари, уочи Лос Анђелеса.

- Биле су ми прве зимске....И на излет кад пођеш понесеш капу и рукавице, ја само шушкавац. Ветар фијуче, имала сам упалу увета, у неком тренерку сам морала и да напустим припреме. Било је тешко, а сећам се првог уласка у халу после 15 дана трчања по дубоком снегу. Изгледало је као да лебдим, а не трчим по паркету. То ми је увек у глави колико се сада нема времена за такве ствари, због календара. Тад је све било подређено томе. Припреме су трајале три месеца, завршне припреме су биле 45 дана. На крају смо једва чекали само да почне све.

Конкуренција за место у тиму била је жестока, доста квалитетних играчица...

- Професор Самарџија је то мајсторски радио. Знало се где је чије место. Оно што он каже било је закон, нико се није питао да ли је то исправно или не. Имаш резултат, значи исправно је. Тачка. Дакле, све је просто, док ми не искомпликујемо...

На терену?

- Прву утакмицу смо играле против Западне Немачке. Поштено нас је намучила и то је био мали шок. Схватиле смо да неће бити тако лако иако је сте олакшано јер није било Рускиња...- сећа се Драгица која је бранила на утакмици са САД. Од како сам почела да тренирам сањала сам медаљу и живела сам свој сан.