Србија као некад

Екипа која се чекала четири године, тим који је одавно требало да буде доминантан светским рукометом, коначно је оживео 2025.године у Бору, у пријатељској утакмици Србије и Македоније.

Лекић, Цвијић, Јововић, Јањушевић, Радосављевић и Крпеж на терену, те Рисовић на голу, предводили су наш тим до сигурне и убедљиве победе. Играла је наша репрезентација сигуно, лепо, разноврсно, Андреа Лекић је сјајно предводила тим, пратила је на црти Цивјић и средином првог дела је било пет голова вишка.

Бент Дал је комбиновао екипу, играо разноврсно, а како је време одмицало Србија је деловала све боље и уиграније. У 21. минуту је на семафору стајало 16:9, Андреа Лекић је сјајно аистирала, предводила тим, разигравала читаву екипу и постизала лаке поене.

У 26. минуту је било 18:11, Лаништатин и Лазић су се уклопиле лако у игру која је била све боља, на голу је добра била Рисовић, па је наш тим имао снаге и могћности да решава шансе за гол.

И у наставку је наш тим играо лепршаво, лепо, Лекићева је наставила да асистира, а саиграчице да решавају лаке ситуације. У 37. минуту је било 23:13, игра нашег тима је била је све боља и лепшта, играло се и атрактивно, таман колико је требало нашем тиму да се уигра пред најважније утакмице против Словеније.

У последњих двадесет минута селектор Дал је пружио шансу свим играчицама које су у сваком тренутку оправдале поверење.  Покушавала је Македнија да одигра боље, да угрози наша екипу, али јој то ни једног тренутка није пошло за руком.

Десет минута је остало до краја утакмице, a наш тим је ебио и даље на завидном нивоу, играо лепо и таман колико је било потребно да утакмицу мирно приведу крају.

Убедљива победа, сигуран и лагана игра су нешто што обећава и гарантује позитиван резултат у априлским квалификацијама.