Ко су Срби у врху глобалног спорта који диктирају правила игре за 2026. годину?

Док љубитељи спорта одушевљено гледају голове и прате резултате са терена остаје у сенци чињеница да се права моћ у модерном спорту крије иза кулиса, у управним телима која доносе одлуке које обликују судбине спортиста и дисциплина широм планете.

У 2026. години и Србија има неколико људи у врху међународних престижних спортских институција чија правила, политике и стратегије дефинишу садашњост и будућност глобалног спорта.

ЗОРАН ЛАКОВИЋ – српско присуство у централним структурама УЕФА

У фудбалу, спорту који помера највише навијача и новца, Лаковић стоји високо у ланцу одлучивања као заменик генералног секретара УЕФА, институције која управља свим великим такмичењима на старом континенту, укључујући Лигу шампиона, Лигу Европе и континенталне развојне програме.

УЕФА је централна моћна структура европског фудбала: дефинише правила, формате такмичења, финансијске регулативе и стратегије за развој спорта.

Лаковић је један од људи који се свакодневно сусреће са глобалним изазовима спорта, од комерцијалних аранжмана преко технологије до политике развоја националних савеза и младих талената.

Кроз њега, Србија има директан утицај тамо где се кроји будућност фудбала у Европи.

МИЛАН НИКОЛИЋ – Србин у врху међународног аутомобилизма

У свету брзине и мобилности, Николић, генерални секретар Ауто-мото Савеза Србије, заузима високо место.

Николић је члан Управног одбора ФИА Регије 1 и представник у ФИА Светском савету за мобилност и туризам – органима који доносе одлуке о аутомобилском спорту, безбедности учесника и ширим питањима мобилности у Европи, Африци и на Блиском истоку.

Ови органи унутар Међународне аутомобилске федерације (ФИА) не решавају само правила такмичења, већ и стратешке теме везане за безбедност на путевима, развој инфраструктуре, дигиталну мобилност и туризам у регионима где се спајају спорт и свакодневни живот.

Николићева позиција значи да српски ставови и експертиза директно утичу на политичке и стратешке одлуке у оквиру једне од најважнијих глобалних спортских и мобилних институција.

НЕНАД ЛАЛОВИЋ - српски гигант у Олимпијском покрету

Ненад Лаловић је један од најутицајнијих људи у интернационалном спорту, не као победник такмичења, већ као ауторитет који одлучује о формату и будућности Олимпијских игара и олимпијског система широм света.

Од 2015. године Лаловић је члан Међународног олимпијског комитета (МОК) и један од ретких Срба који је ушао у најуже руководство ове институције.

Поред тога, он је председник Светске рвачке федерације, једног од најстаријих спортова у олимпијском програму, а 2025. је изабран и за потпредседника Асоцијације међународних федерација летњих олимпијских спортова (АСОИФ), организације која окупља све савезе спортова на Олимпијским играма и ради на њиховом развоју и унапређењу.

Његова функција у МОК, као и у Асоцијацији летњих олимпијских федерација, значи да Србија има глас  и углед тамо где се дефинишу правила, стандарди и стратешки правци развоја спортова који утичу на милионе људи и спортских организација.

СНЕЖАНА САМАРЏИЋ МАРКОВИЋ - чувар правила, вредности и етике спорта

Не мора сваки утицај на спорт да буде везан за такмичења. То најбоље потврђује Снежана Самарџић Марковић, међународна експерткиња чија каријера обухвата и политику, спорт и етику иза спортских правила.

Била је министарка омладине и спорта Републике Србије, али је данас међународно цењена као генерална директорка за демократију у Савету Европе, где је одговорна за области спорта кроз призму демократије, антидискриминације, људских права и интегритета спорта.

Самарџић Марковић је била и чланица радне групе за управљање Асоцијације међународних летњих олимпијских федерација (АСОИФ) и независни стручњак за људска права у спорту при Светској антидопинг агенцији (ВАДА), где процењује како антидопинг правила утичу на људска права спортиста.

Њена улога је паралелна са спортским функцијама, гарантује да спорт остане фер, инклузиван и у складу са основним људским вредностима, те да се правила не доносе искључиво из комерцијалних или такмичарских мотива.

За медије и јавност, то је незамењива димензија спортског система који иде далеко изнад резултата на терену.

Ова четворка омогућава снажан и дугорочан утицај Србије у међународном спорту од Олимпијских игара и глобалних спортских федерација до аутомобилизма, безбедности и фудбалских мега-такмичења.

Иако њихов рад није медијски видљив као спортски резултати, директно обликује начин на који се спорт развија, како функционишу такмичења и која правила важе за спортисте и организације широм света.

У 2026. години, кад спорт одавно превазилази терен и постаје сложен систем институција и правила, налазе се у самом средишту тих процеса, доприносећи томе да Србија буде присутна тамо где се одлучује о будућности глобалног спорта.