После ЕП у Будимпешти је рекао:
– Веге (у преводу крај).
После СП у Казању:
– Коњец !
После ОИ у Рију није се бавио речју која значи крај. Овога пута само:
– Коначно!
Ко не зна Дејана Савића не може ни да зна кроз шта је ова громада од човека пропазила у две недеље. Свашта се догађало, резултати и игре за главобољу. Једино се није мењала његова вера у његових 13.
– Ситуација јесте шокантна, али није безизлазна.
Кад је долазио до клупе упорно га је са трибина позивао Предраг Даниловић. Деки или није чуо или упорно није желео да погледа према трибинама где су били сви они који су му желели успех, Икодиновић, Вујасиновић момци са којима је испустио Атину 2004, многи други.
Затим је, по обичају загрлио и пољубио сваког играча пред улазак у воду и онда дириговао игром коју је Прлаиновић назвао симфонијом. Веровали смо да ће коначно да скочи базен.
Кад су играчи кренули са том идејом погледао их је тако да су одмах одустали. И док је трајало славље отишао је у свлачионицу. Да буде неки минут сам са цигаретом можда и да уз огроман уздах олакшања крене у своје славље, и да сам себи каже:
– Јесте било шокантно, али смо нашли излаз.
Савић, десет такмичења за четири године, девет златних медаља. Хеј, бре!


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.