Ponovo jedna rečenica Dejana Savića: Konačno!

Posle EP u Budimpešti je rekao:

– Vege (u prevodu kraj).

Posle SP u Kazanju:

– Konjec !

Posle OI u Riju nije se bavio rečju koja znači kraj. Ovoga puta samo:

– Konačno!

Ko ne zna Dejana Savića ne može ni da zna kroz šta je ova gromada od čoveka propazila u dve nedelje. Svašta se događalo, rezultati i igre za glavobolju. Jedino se nije menjala njegova vera u njegovih 13.

– Situacija jeste šokantna, ali nije bezizlazna.

Kad je dolazio do klupe uporno ga je sa tribina pozivao Predrag Danilović. Deki ili nije čuo ili uporno nije želeo da pogleda prema tribinama gde su bili svi oni koji su mu želeli uspeh, Ikodinović, Vujasinović momci sa kojima je ispustio Atinu 2004, mnogi drugi.

Zatim je, po običaju zagrlio i poljubio svakog igrača pred ulazak u vodu i onda dirigovao igrom koju je Prlainović nazvao simfonijom. Verovali smo da će konačno da skoči bazen.

Kad su igrači krenuli sa tom idejom pogledao ih je tako da su odmah odustali. I dok je trajalo slavlje otišao je u svlačionicu. Da bude neki minut sam sa cigaretom možda i da uz ogroman uzdah olakšanja krene u svoje slavlje, i da sam sebi kaže:

– Jeste bilo šokantno, ali smo našli izlaz.

Savić, deset takmičenja za četiri godine, devet zlatnih medalja. Hej, bre!