Utakmica generacije i korak do medalje

Olimpijski turnir ulazi u samu završnicu, a Srbija se i ovog puta plasirala među četiri najbolja tima koja će odlučivati o borbi za medalje. Našu reprezentaciju danas od 14.35 očekuje najvažniji meč ove generacije, a rival je selekcija Sjedinjenih Američkih Država.

Malo ko je verovao da će se izabranici Uroša Stevanovića naći među četiri najbolje ekipe na najvećem sportskom takmičenju. Međutim, Delfini su ponovo demantovali „neverne Tome“ i pokazali da su satkani od šampionskog gena i materijala. Poznato je da smo u grupi igrali po sistemu toplo-hladno, ali isto tako da smo bili najbolji kada je to bilo najpotrebnije. Srbija je najpre u „malom finalu“, kako su mnogi prozvali meč protiv Francuske, deklasirala Trikolore, a potom izgubila od Mađarske u poslednjoj utakmici grupne faze.

Okršaj sa domaćinom Igara uzimao se kao reper za dobru igru naše selekcije na ovom šampionatu, ali je u četvrtfinalu viđena sasvim neka nova dimenzija našeg nacionalnog tima. Rival je bila Grčka, ekipa koju smo nadigrali upravo u finalu Olimpijskih igara u Tokiju, kada smo se okitili titulom prvaka, ali od tada nije bilo značajnijeg trijumfa nad Helenima, izuzev pobede u Svetskoj ligi 2022. godine. Ne može se reći da dvostruki uzastopni osvajač olimpijskog turnira u neku utakmicu ulazi kao autsajder, ali su Grci bili favoriti, makar za pedalj i za činjenicu da su nas relativno lako savladali u poslednjih nekoliko utakmica.

Meč je bio žargonski rečeno „na nož“, svaki pogodak je morao da se zasluži posle rovovske borbe, ali je impresivan način na koji su Delfini igrali u sudaru sa Grčkom. Viđeno je jedinstvo, timska igra i požrtvovanje zamenili su letargiju prisutnu u našem redovima, koja je vladala na utakmicama protiv Australije ili Mađarske u grupnoj fazi. Zameralo se Srbiji da ne igra defanzivu dovoljno dobro, čak je i Selektor Stevanović imao zamerki posle meča sa našim severnim susedima, a onda  je u okršaju sa Helenima viđena neverovatna odbrambena igra dvostrukih olimpijskih šampiona. Golman Radoslav Filipović je u velikom broju slučajeva predstavljao nepremostivu prepreku za grčke šutere, a na sve to se nadovezao i visok blok naših vaterpolista, koji je mnogo otežao pogled ka gol protivničkim igračima. Jedino sa čime su Delfini imali problem bila je centarska linija protivnika, ali to ne treba da čudi iz razloga jer je kombinacija Konstntinos Kakaris-Dimitris Nikolaidis-Nikolas Papanikolau među najboljima na svetu, ako ne i najbolja.

Napad je takođe bio taj koji funkcionisao onda kada je bilo najpotrebnije. U kriznim momentima vukao nas je Dušan Mandić razornim udarcima sa distance, od kojih nema odbrani, a valja napomenuti da su odlično na krilima igrali i braća Strahinja i Viktor Rašović. Naravno, šlag na tortu celokupnog trijumfa nad Helenima bio je pogodak kapitena Nikole Jakšića. Popularni Jakša je na pet sekundi pre kraja potegao sa osam metara, žabica je odskočila i prevarila jednog od najboljih golmana planete Emanuila Zerdevasa i veliko slavlje moglo je da počne.

Ni Amerikancima put do polufinala nije bio lak. Jenkiji su grupnu fazu prošli sa treće pozicije, a među osam najboljih odveo ih je ubedljiv trijumf protiv Crne Gore 12:7. Tim Dejana Udovičića je u četvrtfinalu „naleteo“ na najveće iznenađenje turnira Australiju. Bili su Amerikanci favoriti, ali Kenguri su zaista odigrali turnir života i propisnu namučili Jenkije. Kantar na vagi mogao je da pređe na stranu obe selekcije. Oziji su imali prednost od dva gola na startu, Udovičićev tim se potom vratio, potom je usledilo vođstvo Amerike, a na kraju je nekako i najpravednije pitanje pobednika rešeno posle izvođenja peteraca.

Snaga današnjeg rivala zasniva se na sistemu, nama dobro poznatom, a uspostavio ga je Udovičić. Nekadašnji selektor Srbije odavno je najavio da njegova selekcija napada medalju u Parizu, a ciklus je počeo mnogo ranije, kada su aktuelni igrači Amerike otišli u Evropu da steknu ime i unaprede igračke sposobnosti. Bio je ovo pun pogodak za Jenkije jer danas u svojim redovima imaju Bena Haloka, najboljeg centra planete, Hansa Daubea šutera dubrovačkog Juga, Luku Kupida beka italijanski Ortiđe i još mnogo igrača koji i te kako mogu da naude Srbiji. Međutim, da nisu nepobedivi pokazalo se u februaru na Svetskom prvenstvu u Dohi, kada je upravo Halok zaradio brutaliti, a naša reprezentacija je znala kako to da kazni i na kraju pobedi nezgodnu Ameriku.

Ko je favorit u današnjem meču, teško je reći. Jedno je sigurno, a to je da je pred novom generacijom Delfina velika prilika. Može se reći utakmica generacije, koja je tek u nastajanju, a koja posle gomile malera i ispadanja u četvrtfinalima može da ih odvede do medalje i pokaže da srpski vaterpolo nije mrtav i da nove stranice pobede tek treba da se ispišu.