NA KORAK DO BESMRTNOSTI: Delfini spremni da odbrane tron

Polako, ali sigurno spušta se zavesa na Olimpijske igre u Parizu, a svakako da će nam centralni događaj poslednjeg dana nadmetanja biti finale vaterpolo turnira u kojem će snage odmeriti Srbija i Hrvatska.

Malo ko je verovao da će Delfini u Gradu svetlosti ići do smog kraja, verovatno su u to bili uvereni samo oni sami, a put do borbe za zlatnu medalju bio je prilično trnovit. Za vreme grupne faze strepnja se uvukla u navijački auditorijum kraj tv ekrana. Međutim, porazi od Mađarske i Španije, a pogotovo od Australije ostaju sada samo uspomena ili bolje rečeno podsticaji koji su doprineli tome da se dvostruki uzastopni olimpijski prvak iz meča u meč sve više podiže i na kraju stigne do finala.

Izabranici Uroša Stevanovića su protiv Grčke u četvrtfinalu izgledali nemerljivo bolje u odnosu na prikazano u grupnoj fazi, a potom je došlo polufinale sa Sjedinjenim Američkim Državama. Pribojavali smo se da bi nam Dejan Udovičić, zajedno sa centrom Benom Halokom i ostalim vedetama mogao napraviti problem, ali su Delfini pružili u tom okršaju ubedljivo najbolju partiju na čitavom turniru. Odbrana na čelu sa golmanom Radoslavom Filipovićem bila je brilijantna. Amerikanci nisu uspevali da pronađu put do naše mreže ni u situacijama kada su imali igrača više. Takođe, viđena je igra u napadu koja je pokazala da naši reprezentativci i te kako znaju da se prilagode okolnostima u bazenu. Ono što se mora priznati Udovičićevom timu jeste da su njegovi igrači odlično čuvali Dušana Mandića, pa je tako naš najproduktivniji igrač ostao bez pogotka. Međutim, to nam nije predstavljalo problem, jer su u takvoj situaciji pogađali drugi vaterpolisti i posebno se istakao  povratnik u nacionalni tim Nikola Dedović, koji je vraćen u reprezentaciju baš za velike utakmice, a protiv Amerikanaca je sa četiri gola pokazao da može da iznese pritisak.

Ni Hrvati ne mogu baš da se pohvale nekom odličnom igrom u grupnoj fazi, jer su takmičenje nastavili sa četvrte pozicije. Deluje da je selektor Ivica Tucak, baš kao i Stevanović, formu tempirao za nokaut fazu. Aktuelni svetski prvaci su najpre u četvrtfinalu izbacili Španiju, ekipu koja je po mnogima bila prvi favorit za zlatnu medalju. Usledio je polufinalni okršaj sa Mađarima, koji Hrvatska dobila uz dosta muke 9:8. Utakmica je bila prilično izjednačena, a ključnu razliku od dva gola šampioni planete napravili su u drugom kvartalu. Prišli su Mađari u završnici na gol zaostatka, ali nisu mogli do poravnanja. Snaga Hrvatske odavno je dobro poznata. Dugo su na okupi i odlično su "popunjeni" na svim pozicijama, počevši od jednog od najboljih golmana sveta Marka Bijača, preko odličnih šutera Lorena Fatovića i Konstantina Harkova, pa sve do centra Josipa Vrlića. Selektor Tucak se odlučio da za Pariz vrati levorukog bombardera iskusnog Mara Jokovića, tako da je nepotrebno pričati koliki kvalitet poseduju.

Treba reći da će Delfini na olimpijskom turniru ponovo odmeriti snage sa timom sa kojim su već igrali ove godine. Srbija i Hrvatska bili su akteri četvrtfinala Svetskog prvenstva u Dohi, februara meseca, a Barakude su slavile u izuzetno efikasnoj utakmici 15:13. Međutim, ne treba čuditi da u finalu bude manje golova, pre svega zbog važnosti meča.

Kada se sve stavi na papir i podvuče crta, može se reći da će ovo biti još jedan epski okršaj velikih rivala. Delfini priželjkuju reprizu olimpijskog finala iz Rija u kojem su nadigrali Hrvatsku 11:7 i stigli do trona. Srbija nije favorit, ali su ovi momci pokazali da su spremni da idu do kraja i onda kada malo ko veruje u njih, pa zašto onda ne bi ponovo iznenadili i napravili još taj jedan korak koji ih deli do sportske besmrtnosti, mada odavno se srpska reprezentacija tamo nalazi.