Dejan Nikolić kod predsednika jedine države sveta koja nema pravougaonu zastavu

Međunarodna trkačka konferencija, prva u istoriji Nepala, održana je u Katmanduu, glavnom gradu ove države. Jedini govornik iz Evrope bio je ambasador Svetskog udruženja maratona i uličnih trka Dejan Nikolić, inače višedecenijski direktor Beogradskog maratona. Koliko je skup bio značajan za ovu 35–milionsku zemlju vidi se iz činjenice da je delegaciju primio predsednik države Ram Čandra Poudel.

– Konferencija je izazvala veliku pažnju javnosti i stručnjaka iz ove oblasti. Prisustvovalo joj je oko 100 učesnika, gostiju, direktora trkačkih događaja i maratona – kaže Dejan Nikolić.

Odakle su bili učesnici?

– Uglavnom iz regiona, najviše iz Nepala i Indije, potom predstavnika gradskih i državnih organa Katmandua i Nepala iz različitih sektora, od ekonomije, sporta, preko omladine, turizma, organizacije masovnih skupova, olimpijskog komiteta… Svi su izrazili veliko zadovoljstvo što je ovakav skup organizovan.

Koja su predavanja održana?

– Tri izuzetno interesantne teme. Prva je „Trčanje na vrhu sveta, priča o Everest maratonu“, kao jednom od najtežih na svetu, kako za učesnike, tako i za organizatore.

Izazovno zvuči?

– Startuje se sa 5.400 metara nadmorske visine iz baznog kampa iz kojeg, inače, kreću i budući osvajači Mont Everesta. Predavanje je održao Bikram Pande, osnivač tog događaja.

Koja su druga dva?

– „Maraton kao kulturološki pokret i socijalni fenomen”. Predstavila ih je  ekipa najvećeg događaja u susednoj Indiji – Mumbaji maratona na čelu s direktorom Sandipom Madanom. Bila je to i prilika da se ukaže na činjenicu da se trkački pokret u Indiji izuzetno razvija sa, sad već milionima trkača, među kojima je sve više žena.

Treće je, očigledno, vaše predavanje?

– Jeste, govorio sam na temu „Trkački događaji kao urbani spektakli u funkciji promocije i ekonomskog razvoja gradova i regija u kojima se održavaju”. Organizatori su naveli da je u pitanju specijalna prezentacija.

O čemu ste izlagali?

– Trčanje osim mnogih dokazanih  pozitivnih efekata u prevenciji i lečenju mnogih bolesti,  pogotovu savremenog društva, što je vrlo važna i česta tema na mnogim trkačkim konferencijama, ima mnogo uporednih prednosti  u odnosu na ostale sportove. Nijedan drugi sport, kroz organizaciju samog događaja ne može na takav način da pokaže, ne samo lepotu samog grada ili regije u kojoj se održava nego i da pokaže koliko su gradske i ostale državne i javne službe spremne da izađu u susret građanima i organizuju korisne događaje, što bi trebalo i da im bude jedna od funkcija. Naveo sam primer Beogradskog maratona, najlepše razglednica glavnog grada Srbije. Nije u pitanju samo odabir  spektakularnih lokacija u gradu, već i spoj kulturnih, istorijskih i prirodnih specifičnosti.

Poput Beogradske trke kroz istoriju o kojoj ste izlagali nešto ranije na forumu u Tajlandu?

– Ima mnogo primera kako događaji postaju svetski atraktivni i poželjni - od korišćenja poznatih, mitova, legendi, istorijskog nasleđa, geografskih toponima, do poznatih književnih dela: Everest maraton, Loh Nes maraton, Piramide maraton, Romeo i Julija maraton, Autentični atinski maraton, Beogradska trka kroz istoriju...  Osim toga, u uspešnoj organizaciji u velikoj meri zahvaljujući brojnosti učesnika i organizatora, stvaraju se i promovišu i druge poželjne vrednosti za društvo.

Koje konkretno?

– Od promocija zdravog načina života i konkretnih oblika zaštite životne sredine do uključivanja u događaja što veći broj osoba sa invaliditetom, kojih je na primer samo u Srbiji 10 odsto stanovništva. Da dalje ne nabrajam.

Ima li nekih zaključaka?

– Definitivno su na putu da i sledeće godine održe događaj. Već su mnogi, među kojima sam i ja, dobili poziv.