KOMENTAR - Kakve će posledice imati pojava korone na srpski sport: U pitanju je opstanak

Piše: Dejan Stevović

Šta očekuje srpski sport u danim posle korone ? Pitanje se jednostavno nameće činjenicom da će sredstava, kojih ionako nije bilo dovoljno, biti još manje.

Razumljivo, potrebno je vreme da se pokrene sve što je stalo, da retki sponzori ponovo budu u situaciji da pomognu.

Kako je kompletan srpski sport, van uobičajene, stalne finansijske podrške države, spao na nekoliko moćnih domaćih firmi oko kojih se svi otimaju, jasno je da će one, manje grane, biti prepuštene sami sebi, bez velikih izgleda da opstanu na površini.

Ako se posmatra piramida koja ide od predsednika kluba do najmlađih takmičarskih kategorija vidi se da razloga za brigu ima na sve strane.

Predsednicima će biti mnogo teže da dolaze do sredstava neophodnih za funkcionisanje kluba, samim tim i do kvalitetnih trenera i proverenih igrača spremnih da u narednim sezonama igraju za daleko manje novca od očekivanog.

Na dnu, pitanje je koliko će roditelji imati snage da finansijski ispunjavaju želje svojoj deci da se okušaju u nekom sportu.

Gubitak posla, smanjenje plata, razumljiv strah od mogućnosti zaraze u kolektivu, uticaće na traženje nekih drugih rešenja. Smanjenjem upisane dece, smanjiće se i prihod od članarina, značajnog elementa u segmentima finansiranja kluba.

Prethodni redovi se odnose, pre svega, na kolektivne sportove. Veliki broj odlazaka talentovane dece u inostranstvo pre vremena, zarad obećavajućih finansijskih olakšica će sada biti ili znatno umanjeni  ili će ponude sveznajućih menadžera postati skromnije.

Ni strani klubovi, željni da gomilaju najavljene velike karijere mladih igrača, više neće biti u mogućnosti da stvaraju takve zalihe.

Šta će da rade naši igrači koji na prečac postaju višak, postaju sredstvo za spas stabilnosti klupskih kasa? Kakve im se mogućnosti pružaju?

Kod kuće klubova koji mogu da ispune i deo nji-hovih finansijskih očekivanja nema mnogo. Naprotiv.

U inostranstvu su poželjni po principu „smanji brate, smanji“ i to možda u sredinama koji baš nemaju druga rešenja nego njima da po-šalju ponudu. Gde je rešenje?

U danima kada je statistika koševa, golova, odbrana, smečeva potisnuta brojkama o zaraženima, preminulim, oporavljenim jasno je da nema ni vremena, ni pravih uslova da se o tome priča. Ipak, treba gledati unapred.

Srpski klupski sport, sa bukvalno par izuzetaka o kojima brine država, je odavno na margini Evrope. Sada će ta margina biti baš betonirana.

Nije toliki problem što će nas na međunarodnoj sceni biti sve manje, problem je što će ćemo kod kuće biti još više prosek proseka, daleko od kvaliteta zanimljivog da zainteresuje javnost, medija, publiku i na kraju ono malo sponzora.

Sve to vodi ka jednoj sumornoj slici, ka tunelu u kojem se postojanje svetla samo nagađa.

I o tome bi trebalo da svi ugledni sportski radnici, dokazani u velikim bitkama, treba da sednu za sto i počnu razgovore na temu opstanka srpskog sporta. Ukoliko se budemo pravili da nam ne treba nikakva akcija, da opasnosti nema, onda….