Женска репрезентација Србије заузела је 21. место на шеснаестом Европском првенству. Укратко, ново такмичење, ново разочарење, нова катастрофа нашег тима.
Боли пораз, боли нови дебакл, а боле и сузе наших репрезентативки. Оних најбољих, најискуснијих, баш оних што увек пружају максимум и играју свим срцем за дрес са најдражим грбом. Једна од њих је и Сања Радосављевић, најпоузданији играч нашег тима, девојка за пример и неко ко је годинама лидер и синоним за борбу. Боле Сањине сузе јер их никада пре нисмо видели, а то довољно говори колико је тешко поднела овај неуспех.
- Тешко је сад наћи праве речи и бити паметан, велика је празнина у мени, помешана су осећања. Свакако је веома тужно на крају – рекла је Сања Радосављевић.
После три пораза, Србија је заузела 21. место?
- Катастрофа! Не знам шта друго да кажем. Сама помисао на тај пласман ми ствара неку мучнину. Наравно да вредимо више, да заслужујемо боље, нисмо баш за 21. место, али на крају пласман показује другачије. Не знам шта се десило, али ово је не знам које такмичење да се враћамо разочаране.
Против Чешке сте имали све у својим рукама и у последњих пет минута прокоцкали?
- Направиле смо почетничке грешке, несхватљиве. Не знам како је могуће да смо имале онако велики број погрешних додавања и промашаја. Неозбиљно је све изгледало, а нисмо биле лоше, стварале смо шансу, долазиле у прилику за шут, а онда помрачење... У односу на Црну Гору та утакмица је била боља, обећавала је да можемо да направимо нешто, али у последњих неколико минута смо одиграле лоше и Чешка је то искористила.
Сјајно лево крило је додала:
- Имале смо прилику да смањимо на гол заостатка и некако мирније дочекамо утакмицу са Румунјом. Међутим, примиле смо још два гола и на крају морале у последњем мечу да тражимо победу од шест разлике.
И биле сте надомак жељеног резултата?
- Невероватно је како смо пале последњих двадесет минута. Румунија је играла лоше, пуцала у одбрани, већ су биле „разбијене“, уместо да то искористимо и стекнемо већу разлику ми смо срљале из грешку у грешку. Поново су испадале лопте, опет смо промашиле пенале, а оне кажњавале сваки наш кикс. Није ми јасно како успемо да прокоцкамо све што урадимо нашим грешкама. Разумем кад нас противник надигра, кад буде бољи, али кад је лошији, а ми му омогућимо да победи онда ме то наљути.
Шта је био највећи проблем на Првенству?
- Почетничке грешке које смо правиле, као и велики број промашаја. Дуго ћу размишљати о овоме, а вероватно одговоре нећу наћи.
Шта даље?
- Искрено, не знам ни сама. Нешто мора да се промени, да се нађе узрок ових лоших резултата, јер даље не може. Свако мора да размисли о себи, поступцима, учинку, да свако пође од себе и стане пред огледало – рекла је Сања Радосављевић.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.